Probao sam rakiju

Probao sam – Đavolja divljakuša

zastave-sepia
Divlja kruška tj. divljakuša* je ukusna i lekovita samonikla voćka. Vekovima unazad, za rešavanje mnogih zdravstvenih tegoba narod koristi njenu koru, list i plod. Od prezrelih plodova, kada izgube oporost i ugnjile pravi se voćna turšija – vodnjika, čaj i rakija.
Tezge prepune narodnih rukotvorina, digitalno odštampanih šolja i magneta za frižidere, na ulasku u Đavolju varoš prizivaju poglede i novčanike turista. Pukim slučajem zastao sam pored jedne i uključio se u priču. Reč po reč, pitanje pa odgovor, kad, skrenu mi pogled na rakije od krušaka što se šepure na policama.
Dolazeći preko Lebana do Đavolje varoši kroz šumu i zaseoke putem br. 228 nasutim zemljom i tucanikom, videli smo mnoštva samoniklih krušaka. Sabrao sam dva i dva i pretpostavio, ako je toliko mnogo stabala samo uz put, mora da ih još više van domašaja pogleda putnika prolaznika. Moju pretpostavku potvrdila je prodavačica. Zatražio sam od ljubazne i preduzimljive domaćice tezge da mi spakuje jednu flašicu. Pohvalila je rakiju rekavši da je spremaju baš u njenom domaćinstvu. Zadovoljan i ozaren nakon prijatnog ćaskanja, već sam joj namenio mesto u mojoj maloj kolekciji. Sa nestrpljenjem sam očekivao da po povratku otkrijem šta ova rakija ima da kaže.
Do povratka kući i degustacije prošlo je par dana. Pripremio sam čašu, otvorio čep i sipao divljakušu. Neki čudnovati miris kruške zamirisao je intenzivno ali samo kratko po otvaranju. Pri sipanju u čašu nastavio se ovaj čudan događaj i pošto sam prineo čašu da pomirišem ovaj domaćinski uradak, shvatio da ovo nije miris prirodne kruške. Probao sam gutljaj, pa još jedan i shvatio da je rakija videla u nekoj fazi krušku, ali samo na slici ili kroz prozor pecare. Gotovo sladunjavi ukus otkrio mi je poreklo alkohola – šećeruša. Ne, nisam se razočarao. Uplašio sam se. Kada pomislim na one silne zastave država koje se vijore na ulasku u mesto svetske prirodne baštine i prizivaju inostrane goste, a onda nekoga ko će za uspomenu na prirodne lepote Srbije i da kupi ovu rakiju. Mogu da zamislim šta će da pomisli o nama neki Čeh, Mađar, Japanac ili Nemac kada otkriju da ovde zaista ništa nije kao što izgleda.
U Đavoljoj varoši od rogatog ni traga ni glasa. Moguće opravdanje – tu je negde ali se sakrio od muke i ne pojavljuje se ni kada ga prizivaju. Od prave prirodne rakije u flašama ni mirisa ni ukusa. Moguće opravdanje – previše očekuje svako ko rakiju kupuje na ovom mestu.
Da zaključim, rakija se kupuje kod proverenih proizvođača i potvrđenih majstora ovoga zanata. Da li sam ovo znao i ranije? Jesam, ali sam poželeo da ovaj put ne budem u pravu.

* Sloboda autora u pokrštavanju voćaka

divljakusa-sepia

Najveći trik koji je đavo izveo je onaj da je ubedio svet da ne postoji. Samo tako – puf – i nestao je!
(“Dežurni krivci”, 1995. Kevin Spejsi je za ulogu u Dežurnim krivcima dobio Oskara, a ova rečenica označila je rasplet celog filma.)

Ostavi komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s